Prijem
Hajde da napisem jedan tutorijal o osnovama IP adresiranja i TCP/IP protokola. Ovo vam moze biti korisno za vise stvari, ali idemo polako - prvo da krenemo sa osnovama.
Da napisem prvo sta je to TCP/IP protokol, jer ako to neznate ne mozemo ni da pisemo o osnovama IP adresiranja.
TCP/IP protokol (ili popularno IP grupa protokola) je svoje ime dobio po dve reci od kojih je sastavljen:
- TCP (Transmission Control Protocol),
- IP (Internet protocol)
TCP protokol je osnovni protokol IP grupe protokola, a koristi se da bi se napravila virtuelna konekcija od jednog hosta prema nekom drugom hostu u odredjenoj racunarskoj mrezi.
IP protokol, je u oznaka za prenos podataka od jednog prema drugom racunaru u odredjenoj mrezi vise racunara.
Da bi uopste mogli da komuniciramo preko interneta racunar mora da koristi TCP/IP protokole, i svaki ucesnik u mrezi mora da ima IP adresu. IP adrese razlicitih racunara u mrezi moraju biti razlicite.
IP adresa se dobija na tri nacina:
- dinamicka IP adresa od DHCP servera,
- dinamicka IP adresa od servisa APIPA
- unosom staticke IP adrese.
a sastoji se iz dva segmenta:
- Network ID,
- Host ID.
Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu.
Kako to izgleda u praksi. Recimo da racunar ima IP adresu:
152.111.101.101
u ovom slucaju, network ID je 152.111, a host ID je 103.124.
Napomenuo jos da se network i host ID sastoje od 32-bitnog zapisa.
Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 2 na 32-gi ili 4,294,967,296. Adresni prostor je u novije vreme dosta skucen jer se pojavljuje potreba za vise IP adresa, tj. adresni prostor je, mogu reci pri kraju.
Ranije je postojalo klasno adresiranje IP adresa koje se oznacavalo sa A do E, ali je sada to promenjeno i sada se koristi takozvano "besklasno adresiranje".
Kod besklasnog adresiranja, adresni prostor od 232 adrese je podeljen na blokove različitih veličina, koji ne pripadaju klasama, a organizaciji se dodeljuje blok veličine koja najbolje odgovara njenim potrebama (vise o tome u daljem tekstu).
Na osnovu ove tabele mozemo da odredimo koja je klasa koja IP adresa (A,B,C,D ili E).
Tako na primer, ako je IP adresa npr. 193.14.56.33, ona spada u C klasu, jer se nalazi izmedju 192. i 223., i tako dalje.
Tako npr.:
- Klasa A - se prepoznaje po broju 73,
- Klasa B - se prepoznaje po broju 180.8
- Klasa C - se prepoznaje po broju 200.11.8
Zasto je ovo bitno? Pa zato sto na osnovu podataka koje sam vam napisao mozete da odredite u kom opsegu radi koja adresa.
Na primer: adresa 142.22.0.0. je adresa klase B zato sto se prvi bajt nalazi izmedju 128 i 191, pripada bloku sa netID 142.22, a opseg adresa joj je u rasponu od 142.22.0.0 do 142.22.255.255.
Ruter
Ruter bih obradio kao posebnu jedinicu iz vise razloga, a kao prvo zbog jednog osnovnog razloga:
Ruter za svoj saobracaj koristi samo network ID adrese.
Ruteri u subnet mrezi koriste Extended network prefix za internet saobracaj koji se sastoji od network ID klase i subnet broja.
Ruter adrese npr.
192.168.1.1
192.168.1.2
Ovo u praksi znaci da ako imate jedan racunar i podesili ste TCP/IP protokol, ne znaci da ce on raditi tako kao sto ste podesili jer izmedju svog racunara i dalje mreze imate ruter.
Da bi ste podesili svoj ruter, koji npr. kod vecine nasih provajdera ima adresu 192.168.1.1., potrebno je da mu pristupite preko vaseg internet browsera.
Pristup ruteru se radi tako sto kucate u vasem browseru 192.168.1.1, a onda unosite vase korisnicko ime i lozinku (obicno je za vecinu rutera po defaultu admin/admin).
Da napisem prvo sta je to TCP/IP protokol, jer ako to neznate ne mozemo ni da pisemo o osnovama IP adresiranja.
TCP/IP protokol (ili popularno IP grupa protokola) je svoje ime dobio po dve reci od kojih je sastavljen:
- TCP (Transmission Control Protocol),
- IP (Internet protocol)
TCP protokol je osnovni protokol IP grupe protokola, a koristi se da bi se napravila virtuelna konekcija od jednog hosta prema nekom drugom hostu u odredjenoj racunarskoj mrezi.
IP protokol, je u oznaka za prenos podataka od jednog prema drugom racunaru u odredjenoj mrezi vise racunara.
Da bi uopste mogli da komuniciramo preko interneta racunar mora da koristi TCP/IP protokole, i svaki ucesnik u mrezi mora da ima IP adresu. IP adrese razlicitih racunara u mrezi moraju biti razlicite.
IP adresa se dobija na tri nacina:
- dinamicka IP adresa od DHCP servera,
- dinamicka IP adresa od servisa APIPA
- unosom staticke IP adrese.
a sastoji se iz dva segmenta:
- Network ID,
- Host ID.
Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu.
Kako to izgleda u praksi. Recimo da racunar ima IP adresu:
152.111.101.101
u ovom slucaju, network ID je 152.111, a host ID je 103.124.
Napomenuo jos da se network i host ID sastoje od 32-bitnog zapisa.
Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 2 na 32-gi ili 4,294,967,296. Adresni prostor je u novije vreme dosta skucen jer se pojavljuje potreba za vise IP adresa, tj. adresni prostor je, mogu reci pri kraju.
Ranije je postojalo klasno adresiranje IP adresa koje se oznacavalo sa A do E, ali je sada to promenjeno i sada se koristi takozvano "besklasno adresiranje".
Kod besklasnog adresiranja, adresni prostor od 232 adrese je podeljen na blokove različitih veličina, koji ne pripadaju klasama, a organizaciji se dodeljuje blok veličine koja najbolje odgovara njenim potrebama (vise o tome u daljem tekstu).
Na osnovu ove tabele mozemo da odredimo koja je klasa koja IP adresa (A,B,C,D ili E).
Tako na primer, ako je IP adresa npr. 193.14.56.33, ona spada u C klasu, jer se nalazi izmedju 192. i 223., i tako dalje.
Tako npr.:
- Klasa A - se prepoznaje po broju 73,
- Klasa B - se prepoznaje po broju 180.8
- Klasa C - se prepoznaje po broju 200.11.8
Zasto je ovo bitno? Pa zato sto na osnovu podataka koje sam vam napisao mozete da odredite u kom opsegu radi koja adresa.
Na primer: adresa 142.22.0.0. je adresa klase B zato sto se prvi bajt nalazi izmedju 128 i 191, pripada bloku sa netID 142.22, a opseg adresa joj je u rasponu od 142.22.0.0 do 142.22.255.255.
Ruter
Ruter bih obradio kao posebnu jedinicu iz vise razloga, a kao prvo zbog jednog osnovnog razloga:
Ruter za svoj saobracaj koristi samo network ID adrese.
Ruteri u subnet mrezi koriste Extended network prefix za internet saobracaj koji se sastoji od network ID klase i subnet broja.
Ruter adrese npr.
192.168.1.1
192.168.1.2
Ovo u praksi znaci da ako imate jedan racunar i podesili ste TCP/IP protokol, ne znaci da ce on raditi tako kao sto ste podesili jer izmedju svog racunara i dalje mreze imate ruter.
Da bi ste podesili svoj ruter, koji npr. kod vecine nasih provajdera ima adresu 192.168.1.1., potrebno je da mu pristupite preko vaseg internet browsera.
Pristup ruteru se radi tako sto kucate u vasem browseru 192.168.1.1, a onda unosite vase korisnicko ime i lozinku (obicno je za vecinu rutera po defaultu admin/admin).